Felix Romuliana- Muzej Zaječar

Galerije, potonji car i bog (293 – 311), rođen je oko 250. godine u jednom mestu u Priobalnoj Dakiji, “ne odveć daleko od Serdike”, gde je u mladosti čuvao stoku, zbog čega ga je čitavog života pratio nadimak Armentarius – Govedar. Najnoviji rezultati arheoloških istraživanja van bedema velelepne palate, koju je podigao u mestu svog rođenja i po svojoj majci nazvao Romuliana, dokazuju da je Galerijevo rodno mesto bilo veliko urbano naselje, sa mnoštvom luksuznih javnih i privatnih građevina.

Galerije je bio naočit, snažan čovek, ljubitelj dobre trpeze i izuzetno hrabar vojnik, celoga života odan svom poočimu Dioklecijanu, rodonačelniku tetrarhije, snažno vezan za zavičaj, zemljake i rođake, pre svega za majku Romulu, koja je “vatreno obožavala planinska božanstva” i bila zakleti neprijatelj hrišćana. Pretpostavlja se da je masovno pogubljenje hrišćana od strane Dioklecijana preduzeto pod Galerijevim uticajem, kao i da je četvrti i najrigorozniji Dioklecijanov edikt protiv hrišćana, donet 304. godine, u potpunosti Galerijevo delo. Manje je poznato, međutim, da je Galerije, dve godine pre čuvenog Konstantinovog Milanskog edikta iz 313. godine, 30. aprila 311. godine, izdao u Nikomediji edikt kojim je obustavljen progon hrišćana.

Dvorski kompleks kod današnjeg sela Gamzigrad opasan je jedinstvenim odbrambenim sistemom: dvostruki bedem oformljen je od ostataka starijeg utvrđenja, uklopljenog u mlađe. Galerije je mogao započeti sa izgradnjom starijeg fortifikacije tek nakon svoje velike pobede nad persijskim kraljem Narsejem, 297. godine, dok je gradnja mlađeg utvrđenja započeta 305/6. godine.

Pilastar sa predstavom tetrarha u medaljonima svedoči da je 305. godina, u kojoj je Galerije proglašen avgustom (1. maja), godina od koje možemo računati početak njene izgradnje. Ceo kompleks verovatno je trebalo da bude završen do proslave dvadesetogodišnjice Galerijeve vladavine (vicennallia) i njegovog dragovoljnog povlačenja s prestola 313. godine. Imperatorova bolest, koja je nezaustavljivo napredovala od 310. godine, preusmerila je tok izgradnje od profanog jezgra unutar bedema ka sakralnom na Maguri, a njegova smrt, 311. godine, nesumnjivo je predstavljala i smrt njegovog odnosno tetrarhijskog ideološkog koncepta.

Ikonografija ukrasa gamzigradske palate najimpresivniji je vizuelni izraz idejno-političke koncepcije tetrarhije. Podovi palate bili su zastrti impresivnim mozaicima visokog kvaliteta izrade, zidovi ukrašeni raskošnim freskama i oplatama od skupocenog kamena, niše ispunjene skulpturama izrađenim od retkog i teško obradivog kamena, kakav je recimo crveni porfir, što je sve zaloga večnosti. Uz Herkula, mitskog heroja sa kojim se poistovetio, Galerije je naročitu pažnju ukazivao Dionisu, iskoristivši mit o njemu kao potku za mit o sebi i svojoj božanskoj majci. Celokupan ukras Romulijane, kao i ukras careve prestone palate u Solunu, u znaku je ovog večno mladog boga, koji uvek iznova vaskrsava. Impresivni materijalni dokazi dvostruke apoteoze, Galerijeve i Romuline, otkriveni su na brdu Magura, udaljenom oko 1 km od glavne kapije Romulijane. Poput Dionisa i njegove majke Semele, koji su se pridružili bogovima na Olimpu nakon Dionisove trijumfalne ekspedicije u Indiju, Galerije – Novi Dionis – i njegova majka Romula, uzdigli su se u nebo sa vrha Magure.

Mozaički tepisi kojima su bili zastrti podovi Galerijeve zadužbine, na prvom mestu paneli koji prikazuju Dionisa na gozbi, Venatore i Lavirint, na svojevrstan način pružaju potporu istoj ideji. Poput arhitektonskih elemenata i skulpture, ali mnogo životnije, oni ispredaju priču o božanskom Galeriju, predstavljajući najmoćniji segment predimenzionirane i detaljima prezasićene scenografije, urađene za predstavu o kosmičkom poreklu jedne ideologije. Dionisu – Galeriju, nosiocu glavne uloge, podređena je celokupno uređenje scene, na kojoj je mozaička predstava boga Dionisa esencija celokupne arhitektonske i dekorativne koncepcije Romulijane: divinizirani čovek uplovljava u sfere besmrtnika.

Zajedno sa jedinstvenim i krajnje neracionalno izvedenim odbrambenim sistemom, svi dekorativni elementi Galerijeve gamzigradske palate, ako zanemarimo neospornu lepotu kojima neki od njih plene, nameću se upravo svojom prenaglašenošću. I upravo to preterano potenciranje moći, taj gotovo zagušujući osećaj sveprisutne i ograničavajuće sile, navodi nas na zaključak da, čak i da njegovo biološko vreme nije isteklo, Galerijevo “ideološko” vreme je svakako neumitno isticalo.

 

Izvor: http://muzejzajecar.org/felix-romuliana/

 

Znamenite ličnosti i znamenitosti Zaječara

Znamenite ličnosti grada Zaječara  :

• Zoran Radmilović , glumac. U znak sećanja na ovog slavnog glumca održavaju se u gradu Zaječaru “Dani Zorana Radmilovića”.
• Veljko Petrović , poznatiji kao hajduk Veljko Petrović , ustanički vođa, naš legendarni junak ,jedan od najslavnijih vojvoda iz Prvog srpskog ustanka.
• Galerije car iz doba poznog Rimskog carstva, umro i sahranjen u blizini Zaječara (Gamzigrad),Felix Romuliana.
• Svetozar Marković, radikalni socijalista istaknuti agent – korespondent prve Internacionale za Srbiju, osnivač radikalnog socijalističkog pokreta u Srbiji.
• Nikola Pašić najznačajniji srpski novovekovni političar, državnik, predsednik vlade, osnivač i vođa Narodne radikalne stranke Srbije. Podginut je spomenik Nikoli Pašiću u Zaječaru.
• Đorđe Genčić industrijalac, ministar unutrašnjih dela u vreme Aleksandra Obrenovića.
• Marinko Stanojević naučni radnik, bavio se etnološkim i antropogeografskim ispitivanjima Timočke Krajine.

Spomenik Nikole Pašića u Zaječaru Izvor: http://beautifulserbia.info/istocna-srbija-ii-deo/

 

 Znamenitosti Zaječara

Spomenici podignuti izginulim ratnicima u ratu od 1912. do 1918. godine.

Timočani su dali nemali doprinos u jednom od najkrvavijih sukoba u istoriji čovečanstva. Oko 4.000 ratnika je dalo svoje živote za oslobođenje zemlje što je u to vreme bilo 43 odsto stanovnika Zaječara.Zato ove znamenitosti Zaječara (spomenici)  su podignuti u čast izginulim ratnicima,a to su:

• Spomen-česma,
• Spomen-kosturnica palim borcima NOR-a,
• Spomenik borcima palim u NOR-u,
• Spomenik izginulim ratnicima u balkanskim i Prvom svetskom ratu,
• Spomenik izginulim učesnicima Timočke bune.

Spomen-česma-Spomen-česma, posvećena izginulim učesnicima oslobodilačkih ratova 1833. i 1876-1878.god. Obnovljena je 1994. godine.

Spomen-česma, Izvor: http://www.upoznajsrbiju.co.rs

Spomen-kosturnica palim borcima NOR-a-Spomen-kosturnica palim borcima NOR-a i žrtvama fašističkog terora, podignuta je na ulazu u gradsko groblje (delo arhitekte Radisava Živkovića). Otkri-vena je 1951. god.

Spomen-kosturnica palim borcima    Izvor: http://www.upoznajsrbiju.co.rs

 

Spomenik borcima palim u NOR-u-Spomenik borcima palim u NOR-u i žrtvama fašisti-čkog terora, tzv. “Vešala”, otkriven je 1971. godine na Kraljevici (rad arhitekte Vladimira Velikovića).

Spomenik borcima palim u NOR-u  Izvor: http://www.upoznajsrbiju.co.rs

Spomenik izginulim ratnicima u balkanskim i Prvom svetskom ratu-Spomenik izginulim ratnicima u balkanskim i Prvom svetskom ratu podignut je 1928. god. u samom centru grada Zaječara.

 

Spomenik izginulim ratnicima  Izvor: http://www. upoznajsrbiju.co.rs

Spomenik izginulim učesnicima Timočke bune-Spomenik izginulim učesnicima Timočke bune 1833.g. podignut je na Kraljevici (rad arhitekte Vladimira Veličkovića). Otkriven je 1971. god.

Spomenik izginulim učesnicima Timočke bune  Izvor: http://www.upoznajsrbiju.co.rs

Crveni krst Zaječar

—Crveni krst Zaječar kao organizacija, postoji već dugi niz godina.
Od svog osnivanja je znatno napredovao, danas se Zaječar može pohvaliti crvenim krstom, sa velikim brojem programa  na kojima rade i na koje su veoma ponosni.

• Humanitarne žurke – —U zadnjih godinu dana, crveni krst je organizovalo veliki broj humanitarnih žurki, koje su bile jako uspešne.Prikupljali su novac za bolesnu decu, socijalno ugrožene porodice, a imali su i par žurki na kojima je ulaznica bila slatkiš ili slaniš uz pomoć kojih su pravili paketiće za mališane.
• Jedan paketić puno ljubavi – Od sakupljenih slatkiša i slaniša sa žurke napravili su paketiće za mališane iz  njihovog vrtića, koje su im podelili nakon odigrane novogodišnje predstave, koju su takođe za mališane pripremili volonteri grada Zaječara
• Novogodišnje predstave- —U sklopu Crvenog krsta, pored ostalog volonteri rade i predstave za njihove najmlađe.Svake godine obavezno se odradi novogodišnja predstava za decu iz njihovog vrtića, a obilaze i gradske vrtiće, kao i vrtiće iz okolnih sela.

Pomoć  starim licima 

Naši volonteri Zaječara pomažu i starim licima.Obično u zimskom periodu daju broj Zaječarskoj televiziji, ili napišu oglase, na koje starije osobe mogu da se jave za pomoć.Volonteri onda obilaze kuće, čiste ulice od snega, kupuju osnovne namirnice osobama koje ne mogu same ili im obavljaju kućne poslove.

Ostatak godine, takođe se obilaze stari, vrše se osnovni pregledi, mere im tenzije i glikemiju.Porodicama koje žive u lošim uslovima, obezbeđujemo osnovne namirnice i stvari.

Kreativne radionice

—Naši volonteri se trude da na sve moguće načine doprinesu ovoj organizaciji i potpomognu kupovinu osnovnog materijala i drugih stvari koje su im potrebne za rad. Pa tako, često organizuju kreativne prodajne izložbe, kad god se za to ukaže prilika.

Podela garderobe

—Crveni krst često sarađuje sa drugim ustanovama.Od nedavno njihovi saradnik,kad je u pitanju prikupljanje garderobe jeste Medicinska škola.Učenici ove škole u okviru građanskog vaspitanja sklopili su saradnju sa njima, pa tako na svake dve nedelje u crvenom krstu donose garderobu koju tamo sakupe i učestvuju u podeli iste.

Promocije za DDK

—Ono što aktivisti najviše vole, jesu akcije dobrovoljnog davanja krvi, kao i same promocije.—Promocije rade po srednjim školama, kafićima, radnjama…Pored postera i flajera koji su obavezni deo promocije, često štampaju majice za radnike supermarketa, kao i najposećenijih kafica u gradu, radi što bolje reklame.

Program promocije humanih vrednosti

Ovo je jedan od novijih programa na kome radi Crveni krst.Trenutno radionice obrađuju sa jednim odeljenjem četvrtog razreda.Ovo je druga godina da rade sa njima,  a planiraju da od decembra ove godine uključe još jedno odeljenje druge škole. Kada su započeli program, bilo je samo dva volontera koja su bila deo njega.Nakon uspešne godine, mnogi su poželeli da postanu deo ovog programa, pa su tako organizovane obuke za nove volontere. Danas radionice vodi desetak volontera, koji su uspešno prošli obuku.Sa decom i učiteljicom odlično sarađuju i raduju se svakom predstojećem času.

Ne gazite tuđe snove

—U sklopu programa promocije humanih vrednosti, organizovane su i ekstra aktivnosti.Posebno su ponosni na nasu fejsbuk igricu ‘’Promocija humanih vrednosti’’ koju možete od nedavno igrati na vašim fejsbuk profilima.Takođe su rađene promocije ovog programa, čiji je cilj bio da građane čija deca nisu deo crvenog krsta upoznaju sa njihovim radom i da pozovu njihove mališane da ukoliko žele dođu u crvenom krstu i saznaju nešto više o ovom programu.

150 godina.humanosti

—Takođe, organizacija Crveni krst obeležila je ove godine 150 godina humanosti, izašavši na trg da svojim sugrađanima predstavi neke od bitnijih programa na kojima rade.

Bolesti zavisnosti

—Novembar je mesec rezervisan za borbu protiv bolesti zavisnosti. Zato su naši volonteri spremili odlično predavanje, koje se  drže po osnovnim gradskim školama starijim razredima.Po završteku sa gradskim prelaze  i na seoske škole , a pozvani su i da na istu temu održe na tribinu u srednjoškolskom domu za učenike.

Ekipa prve pomoći, ove godine je imala dve pokazne vežbe, koje su bile jako uspešne.Rađene su u saradnji sa vojskom, vatrogascima i Medicinskom školom.

Rajačke pivnice u Timočkoj Krajini

Rajačke pivnice su udaljene od Zaječara 50 km. Nalaze  se kod Negotina koja je udaljena 25 km. Do sela Rajca i Rajačkih pivnica najlakše je doći preko Negotina u tom slučaju prolazite kroz sledeća sela: Kobišnica, Veljkovo i pored Rogljeva. Sledeće selo je Rajac i čuvene Rajačke pivnice. Uz put obratite pažnju na 6 prelaza preko pruge.Drugi put iz Zaječara ka Rajcu vodi preko Velikog Izvora, Halova, Malog Jasenovca, Šipikova i Braćevca. Dužina ovog puta je 43 kilometra, živopisniji je, asfalt je dobar, ali sa nešto više krivina.Stanovništvo Rajca je srpsko starosedelačko i doseljeno. Godine 1921. godine Rajac je imao 327 kuća i 1.512 stanovnika 1948 godine. – 331 kuću i 1.447 stanovnika, a 2002. godine 339 kuća. U naselju Rajac živi 395 punoletnih stanovnika, a prosečna starost stanovništva iznosi 56,5 godina (53,7 kod muškaraca i 58,7 kod žena). U naselju ima 194 domaćinstva, a prosečan broj članova po domaćinstvu je 2,22. Ovo naselje je skoro potpuno naseljeno Srbima u popisu 2002, a kasnije prema  popisima primećen je pad u broju stanovnika.

Rajačke pivnice, je naselje gde se prerađuje grožđe i drži vino i rakija. Koja se pričom starijih stanovnika da je Rajačko vino najbolje vino.

Rajac je vinogradarsko, ratarsko-stočarsko seosko naselje zbijenog tipa udaljeno  Smešteno je na prosečno 80 metara nadmorske visine, na levoj dolinskoj strani Timoka, desne pritoke Dunava.
Značajan resurs ovog sela su Rajačke pivnice i izvanredna vina. Na rajačkim pivnicama možete degustirati i kupiti vino, videti kako se pravi po tradicionalnim metodama i kupiti suvenire.
Iznad pivnica, na 160- 250 m nadmorske visine, nalaze se čuveni rajački vinogradi. Posetioci mogu šetati vinogradarskim stazama, razgledati vinograde i učestovati u berbi grožđa.
Turističku ponudu upotpunjuje manifestacija Sveti Trifun, koja se održava 14. februara.

Zbog zemljišta i klime pogodnih za razvoj vinove loze, Negotinska krajina bila je važan vinogradarski region još u doba Rimljana, od trećeg veka naše ere.Vino se iz Negotinske krajine se prevozi brodovima koji plove Dunavom.

Treba posetiti Rajačke pivnice jer vam pored degustiranja vina nudi da pogledate vinograde , maleno selo sačinjeno od kuća sagrađenih od tesanog kamena i brvana , možete videti glavni trg sa česmom i rajačko groblje na izlazu iz Rajačkih pivnica.

Ne zamislivo je doći u Rajačke pivnice , a ne probati njihovo vino!!!

Crno i belo vino iz buradi ovih kamenih podruma imaju jedinstven ukus, miris i boju. Zbog izuzetnog kvaliteta – vinu se prepisuje čudotvorna moć i lekovito svojstvo ( ali ne preterivati u velikim količinama) .

Narodni muzej Zaječar

Narodni muzej u Zaječaru osnovan je 27.marta 1951. godine, kao zavičajna zbirka. Vremenom je prerastao u muzej kompleksnog tipa, sa odeljenjima: arheologije, istorije, istorije umetnosti i etnologije, koja imaju stalne izložbene postavke u zgradi muzeja, Radul-begovom konaku i Zadužbini “Nikola Pašić”,I arheološki lokalitet Felix Romuliana.

Početkom 90-ih godina prekretnica u radu muzeja postala je izvesna. Stalna postavka je rasformirana, nakon čega je istorijsko odeljenje ostalo, i do danas, bez svog izložbenog prostora, zbirke su se našle pred preispitivanjem uslovljenim vremenskom distancom od pola veka, praćene stalnim reinventarisanjem. Dugo zapostavljeni i zaboravljeni predmeti, fotografije i dokumenti iz ratova sa početka XX veka, kao i oni iz gradskog života medjuratnog perioda, i ako se danas nalaze samo sporadično, polako popunjavaju zbirku.

 

Arheologija

Prilikom osnivanja muzej je posedovao desetak predmeta iz arheologije, nađenih slučajno prilikom zemljanih radova. Puni razvoj ovo odeljenje dobija od 1953. godine kada počinju arheološka istraživanja na kasnoantičkom nalazištu Felix Romuliana.

Danas arheološko odeljenje poseduje sledeće zbirke:

Zbirka Felix Romuliana sadrži oko 3000 predmeta (reinventarisanje predmeta je u toku); većina nalaza potiče iz perioda IV – VI veka n. ere.

Istorija umetnosti

Neposredni po osnivanju Muzeja počelo se razmišljati o formiranju odeljenja istorije umetnosti. Od početne «male galerija slika i nekoliko kopija fresaka», čiji su osnov činila dela otkupljena sa grupnih i samostalnih izložbi članova ULUS-a održavanih u Zaječaru tokom pedesetih i šezdesetih godina, nastavljeno je sa prikupljanjem dela jugoslovenskih, tj. srpskih stvaralaca, koji su reprezentovali savremena kretanja u likovnoj umetnosti. Takođe, sabiračka delatnost usmerena je i na dela zavičajnih umetnika, koji su rođeni na ovom području i onih koji su se ovde školovali, živeli i stvarali. Posebno je bogat opus profesora crtanja Dušana Adamovića. Zbirka poseduje i značajan broj likovnih dela ruskih emigranata, koji su nakon Oktobarske revolucije i građanskog rata u Rusiji našli utočište u Zaječaru.

Danas odeljenje istorije umetnosti broji preko hiljadu umetničkih dela svrstanih u zbirke predmeta likovne umetnosti, od kraja XIX veka do danas, kao i zbirke predmeta primenjene umetnosti koje datiraju iz druge polovine XX veka.

Etnološko odeljenje Narodnog muzeja u Zaječaru osnovano je 1952. godine. Danas poseduje oko 5.000 predmeta iz perioda od kraja XVIII do XXI veka, uglavnom sa teritorije opštine Zaječar, ali i sa teritorija drugih opština istočne Srbije.

 Etnoglogija ima svoja tri depandasa, prvi i najstarji je:

• Radul begov cardak,

• Turska vodenica,

• Kuća u malom izvoru.

 

Radul-begov konak

Radul-begov konak se nalazi u Zaječaru koji predstavlja spomenik kulture.Konak spada među najstarijim spomenika kulture koji 1883.godine povlačenjem Turaka kupuje Radul Gligorijević iz sela Grljana , koji je poznat kao Radul beg. Radul-begov konak je u sastavu Narodnog muzeja u gradu Zaječaru . Ovaj trgovac je nije zidao, već je po oslobođenju od Turske vlasti u Negotinskoj krajini otkupio kuću od prethodnih vlasnika, Turaka. Postoji jedan zapis u kome se opisuje manja varošica Zaječar u kome postoji oko 150 kuća i jedan turski čardak sa ulogom svojevrsnog svratišta čiji se opis u potpunosti poklapa sa izgledom ovog Konaka. Konak ima prizemlje i sprat . Na spratu je smeštena stalna postavka „Stari Zaječar“ koja pokazuje  materijalnu i duhovnu kulturu grada 19 i 20 veka, u prizemlju je galerijski prostor u kome se, pored likovnih izložbi odvijaju i drugi raznovrsni programi. Veliko dvorište  Radul-begovog konaka je i omiljeno mesto okupljanja mladih. Ova izuzetna grđevina se nalazi u ulici Ljube nešića koja je ujedno i trgovački centar grada.

Radul-begov konak je sagrađen 18 veka.Radul-begov konak je tipičan primer balkanske arihtekture sa istočnjačkim elementima. Konak je obnovljen 1975.godine  u detalj isto kao i onaj koji je pripadao vlasniku Radoju Gligorijeviću. U Radul-begovom konaku koji je u sastavu Narodnog muzeja se održavaju promocije knjiga i književne večeri tako da on prestavlja kulturno sedište grada  Zaječara.

Ne zamislivo je doći u Zaječar , a ne posetiti ovo izuzetno arhitektonsko znanje.Ovaj konak mnogi meštani zovu i Čardak.

Spomenici kulture u Zaječaru:

• Spomenik streljanim žrtvama Timočke bune
• Spomenik palim ratnicima iz timočke krajine u ratovima 1912-1918 god
• Zgrada Ljube Nešića
• Radul-begov konak
• Kuća u ulici Đure Salaja 20
• Kuća u ulici Prote Mateje
• Zgrada Okružno načelstva u Zaječaru
• Zgrada “Osnovne škole Ljube Nešića “
• Zgrada ” Osnovne škole Desanka Maksimović” , Milenko Brković- Crni
• Zgrada Muzeja u Zaječaru
• Crkva u Zaječaru, hram Presvete Bogorodice
• Zgrada istorjiskog arhiva.

Pozorište ” Zoran Radmilović”

Festival “Dani Zorana Radmilovića” u Zaječaru, rodnom mestu slavnog srpskog glumca od 9. do 16. oktobra, predstave iz Beograda, Sarajeva, Zaječara i Šapca, uz promocije knjiga, okrugli sto o decentralizaciji kulture u Srbiji i čitanja dramskih tekstova.

Pozorište je osnovan 1947.godine. Prva predstava u ovom pozorištu bila je “Žita cvetaju ” Jurija Mokreva.Prva pozorišna sezona donela je sedam premijera i oko osamdedeset i dve reprize, koje je oko dvadeset hiljada ljudi videlo. Tu su bili i komadi: Zona Zamfirova, Sumnjivo lice, Koštana, Nikoletina Bursać, Gospođa Ministarka , Afera nedužne Anabele, i još drugi…
1992, godine osnovani su dani “ZORAN RADMILOVIĆ”, nagrada koja nosi Zoranovo ime u glumačkom svetu, važi za prestižnu. Od 2009. godine počinje zvanično ovaj festival dani Zorana Radmilovića koji okuplja najviše mlađu publiku. Pozorište je od svog osnivanja izvelo 400 premijera.
Prvo stalno profesionalno pozorište u Zaječaru formirano je 1911. godine kao povlašćeno Timočko pozorište “Gundulić” , što govori da je pozorišna tradicija u gradu Zaječaru duga više od stotinu godina. Za vek i nešto malo više pozorište je bilo i ostalo nosilac kulturnih zbivanja na ovim prostorima. Veliki broj predstava, premijera , gostovanja , nagrada i puna sala pozorišta su potvrda da je u velikoj meri realizovana ideja o širenju kulture. U pozorištu danas radi oko 50 do 60 radnika i od toga je 15 glumaca.

Dani ” Zorana Ramilovića ” traju oko desetak dana . Održava se u znak sećanje slavnog glumca Zorana Radmilovića.
Ove godine 2014. godine za najboljeg glumca dana ” Zorana Radmilovića ” , koji su održani u Zaječaru , nagrada je pripala glumcu Igoru Đorđeviću za uloge Martina,Dejana i Racija u predstavi “Bizarno” , autora Željka Hubaca.

Igor Đorđević je na dodeli nagrade za najboljeg glumca rekao da je Zoran Radmilović uzrok što je on na sceni u što je krenuo da se bavi glumom. Osećao se jako ponosnim. Za vizalni indetitet pripala je Narodnom pozorištu Beograd i Šabačkom pozorištu za predstavu ” Bizarno” . Nagradu je primio pisac ovog komada Željka Hubac, direktor Drame Narodnog pozorišta Beograd.

Nakon dodele glumci Zaječarskog pozorišta su izveli komad ” Kako ubiti suprugu” , komad Antonija Amurija, koja se u pozorištu u Zaječaru igra dvadeset godina.

Sport u Zaječaru

Sportsko poslovni centar (SPC) je u Zaječaru osnovan 2013. godine. SPC Timok upravlja mnogim sportskim objektima, terenima i igralištima u Zaječaru.
Sportski objekti su:

• Hipodrom na Kraljevici koji je površine od 36 hektara sa okolinom. Tu se nalazi i restoran sa terasom i prostorom za čuvanje grla.
• Gradski stadion koji je trenutno u fazi dogradnje kako bi bili obezbeđeni uslovi za fudbal i atletiku.
• Gradski bazen pruža sve uslove za plivačke sportove i obuku neplivača. Ima i veliki bazen kao i mali za decu. U letnjem periodu na gradskom bazenu otvoren je i kafić kako bi pružio sve najbolje uslove ljudima da uživaju.
• Skijalište – koje se nalazi na Kraljevici.
  Ski staza je dugačka oko 600m, ima i ski lift oko 500m, sistem za veštačko osnežavanje i ski opremu.
• Sportska hala – nalazi se na Kraljevici.
  Hala je predviđena za sportove i takmičenja u sportovima (fudbal, rukomet, itd.) Takođe služi i za kulturno-zabavne i druge programe. Na tribinama ima oko 2200 mesta

Fudbalski Klub Timok
Ovaj klub osnovan je 1919. godine i najstariji je klub u Zaječaru. Prvo ime kluba bilo je Dinamo. 2011/12 osvojio je prvo mesto u Srpskoj ligi Istok i plasirao se u viši rang u Prvu ligu Srbije. 

Rukomet -osnovan 1949. godine.
Posebno se ističe RK Zakečar koji je 4 puta isvajao prvenstvo i Kup Srbije i bio učesnig za Ligu šampiona.

Gradski karate klub – osnovan 1996. godine.
Gradski karate klub ima karate sekciju u Kotlujevcu, karate sekcije u Zvezdanu, Rgotini i Velikoj Jašikovi. Svake godine gradski klub organizuje karate školu za početnike. Za 2013. godinu najuspešniji takmičar karate lige bio je Dušan Milutinović.

Noćni život u Zaječaru

Diskoteke u Zaječaru:

• Night Club 54- Jedna od najboljih diskoteka u gradu Zaječaru i najposećenija.Ova diskoteka je otvorena pre 2 godine. Pristupačne su cene pića sa akcijama, zatim vam pruža dobru muziku uz dj-a , a ponekad vikendom ima i uživo muzike.Nalazi se u u ulici Hajduk Veljkova 113.
• Diskoteka bela- Nalazi se u centru grada u ulici Ljube Nešića.Vikendom se organizuju promocije raznih pića i koktela i razne parti žurke.
• Diskoteka Ulaz
• Night Club 21- Vikendom se organizuju promocije raznih koktela i razne parti žurke.

Night Club 54

Kafić Eu4ia

Kafići :

• Kafe Tobago– koji se nalazi u centru grada.Kafić ima letnju baštu sa divnim pogledom na gradski trg.
• Kafić Da Vero– koji se nalazi u centru grada takođe ima letnju baštu sa pogledom na gradski trg , ali i na gradski park. U ovom kafiću možete da naručite picu,razne tople sendviče i drugo.
• Kafić Luvr- još jedan kafić koji se nalazi u centru grada koji takođe ima baštu i pogled na gradski trg i gradski park.
• Kafić Eu4ia– ili Euforija ovaj kafić se nalazi u ulici Nikole Pašića preko puta spomenika Nikole Pašića.Koji  ima letnju baštu sa tv- plazmom  da bi pružio gostima bolju uslugu. U ovom kafiću možete da naručite osim pića i picu,sendviče, palačinke.

Restorani:

• Restoran -motel Beba- ovaj restoran pruža salu za razne proslave. Ima jako bogatu ponudu menija. Ovaj restoran pruža gostima mogućnost prespavanja . Imaju dvokrevetne sobe , trokrevetne sobe i četvorokrevetne sobe i apartman.
• Konjački klub– najpoznatiji restoran u Zaječaru koji se nalazi na Kraljevici i najposećeniji od strane mladih i starijih.
• Irish Pub– se nalazi u ulici Vojvode Mišića. U ovom restoranu se tokom zimske sezone održavaju razne kult žive svirke i takmičenje raznih bendova koji nastupaju uživo. (rok,bluz itd)
• Vila F– Restoran ima letnju baštu. Imaju jako dobru ponudu menija srpske kuhinje i specijaliteti italijanske kuhinje.
• Restoran Meda– ovaj restoran je jako malih od ostalih, ali je ueđen u dvetu u Etnom stilu za ozbiljnije ljude i starije ukoliko ne žele gužve i za ozbiljne poslovne večere .Specijalitet ovog restorana je “Medina pljeskavica” . konobari su jako uslužni ,ljubazni i uvek raspoloženi za šalu i priču. Muzika je uživo i to su često puta tamburaši.
• Restoran Dva Brata-ovaj restoran pruža stara srpska jela i pored toga ovaj abmijent pokušava da zadrži duh starog Zaječara kroz ambijent, muziku i ljude koji se u njemu okupljaju. Jela i hleb pripremaju u fufuruni na drva.Mali ambijent koji može da smesti do 50 gostiju.
• Restoran Hajduk Veljkov Konak
• Restoran Vodenica – najomiljeniji restoran Zaječaraca , smešten u samom srcu grada.

• 

  Restoran Dva brata

Gitarijada

,,Gitarijada” – održava se početkom avgusta i traje oko tri dana. Ova manifestacija u kampu na Kraljevici sakupi oko 15.000 mladih posetilaca. Ulaz na sve programe gitairijade i smestaj u rok kamp je besplatan. Program gitarijade se sastoji iz takmičenja demo bendova i revijalnih nastupa poznatih grupa(bendova).

39.Gitarijada (godine 2005.) koja je bila održana od 16. do 20. avgusta. Pobednik demo bendova je bio beogradski sastav Broken Strings, a glas publike je dobila zaječarska grupa ‚‚priručnik Janga trovača”. A od poznatijih grupa su pevali tj.nastupali Rambo Amadeus, Riblja Čorba i Divlje Jagode.

40.Gitarijada (godine 2006.) održana je od 3.  do 5. avgusta. Tada je gitarijadu otvorio Riblja Čorba. Pobednik ove gitarijade je bio bend Full Flavor iz Beograda, a glas publike je dobio bend ljute Papričice. A u revijalnom delu od poznatih su nastupali Partibrejkeri i Van Gogh.

41.Gitarijada (godine 2007.) je održana od 31 jula do 4 avgusta. Po oceni žirija pobedila je grupa Night fall iz Beograda,a glas publike dobila je grupa Anti Dote iz Pirota. Na revijalnom delu su nastupali Neverne bebe, Divlje Jagode , Ekipa Plus,Full flavor i Riblja Čorba.

44.Gitarijada (godine 2010.) je održana od 5 do 8 avgusta. Po oceni žirija pobednik je bila grupa As I Fall iz Banja luke i Mind Reflection iz Zaječara. Na ovoj gitarijadi su nastupali Kiki Lesendrić i Piloti , Nightshift, Van Gogh, Death Saw i još puno grupa. Na ovoj gitarijadi dodeljivane su mnoge nagrade za scenski nastup zatim za tekst i slično.

45.Gitarijada (godine 2011.) pobednik po oceni žirija je bila grupa Cotton Pickers iz Mladeonvca ,a pobednik izborom glasa publike je bila grupa Dok 7 iz Niša. Dd poznatijih grupa u revijalnom delu nastupali su Dubioza Kolektiv.

46.Gitarijada (godine 2012.) pobednik je bila grupa BAS i STEGA. A pobednik po izboru publike je bio Zaječarski bend VIS NOVI DAN, gde su ove pobedničke ekipe bile nagrađene novčanom nagradom.

47. Gitarijada (godine 2013.) po oceni žirija pobedila je grupa Mud Factori iz Vranja, a po glasu publike pobedila je grupa Hoti ota tre iz Zaječara.

48.Gitarijada (godine 2014.) pobednik po oceni žirija je bila grupa BIH, a po glasu publike pobedila je grupa Meda Vuk i Sandokan iz Petrovca na Mlavi.